Street Eyes

Kada je sa društvom grafitera, u sred akcije slikanja po vagonima na železničkoj stanici u Bristolu, naišla policija, svi su se razbežali. Osamnajstogodišnji mladić, koji nije na vreme stigao da utrči u auto, ostao je da leži na šinama dok po njemu curi motorno ulje duže od sat vremena. Znao je da mu nije dovoljan samo taj adrenalin ilegalnog crtanja grafita po gradu i bežanja od policije bez ikakvog smisla. Hteo je nešto više i osetio je moć da to može da učini, hteo je da ostavi neku političku  poruku, provokaciju, da pokrene revoluciju, zaustavi ratove. Hteo je da menja svet. Dok je još uvek slušao policajce kako šetaju oko vagona, gde je ležao, razmišljao je samo o tome kako da prepolovi vreme slikanja da ga ne bi stalno policajci jurili i hapsili. Tada je ugledao šablonsku pločicu sa brojevima na rezervoaru za gorivo i setio se da, jednostavno, može da kopira taj stil, i napravi šablone visine i do 3 metra i na taj način skrati vreme crtanja grafita. U to vreme se još uvek potpisi