Naravno, pozdrav svim vašim pratiocima na blogu, ja sam Miloš Ačanski, imam 23 godine, vozim skejt i bavim se video montažom(pokušavam)
Street Eyes: Hajde nam malo reci nešto o tome kako je sve to počelo sa skejtom.
He, he… na ovo ovo pitanje ni ja ne znam tačan odgovor, jer ni sam nisam siguran zbog čega sam i kako počeo. Sećam se samo da sam odjednom kao klinac odlučio da kupim neki početnički skejt jer mi se to svidelo u sportskoj prodavnici. I kada sam prvi put stao na njega osećao sam se kao da sam otkrio jedan potpuno novi svet i moj život se totalno promenio od tada, odnosno osećao sam se kao da je tek počeo.
Street Eyes: Reci nam malo o tome šta je to što vas skejtere stalno motiviše da nastavite da vozite?
Iskreno da ti kažem uvek je presudna ekipa i ljudi sa kojima voziš. Pored same želje za skejtom veoma je važno i dobro društvo i zajednički provedeno vreme sa ljudima sa kojima delis istu ljubav prema skejtu i te zajedničke uspomene nikada ne blede. Zato je to nešto što učini da se promeniš i opredeliš da pratiš svoj strast prema skejtu ceo život.
Street Eyes: Kako ti doživljavaš ove nove wannabe trendove što furaju klinci što kupe dobar skejt i nabace imidž skejtera, a zapravo ni ne znaju da voze?
Hahahhah, želim im sve najbolje, fake it to make it kids, šalim se. Svakom svoje, samo mislim da ne znaju sta propuštaju, ali nikad se ne zna, možda na kraju zavole i počnu da vozaju, kada već imaju svu opremu.
Street Eyes: Čega si se sve odrekao u životu zbog skejta?
Moram da priznam da me je malo me šokiralo ovo pitanje, nisam razmišljao o tome na taj način, ali kada malo bolje razmislim, zapravo sam se dosta toga odrekao. Prvo sam prekinuo da treniram fudbal što me automatski udaljilo od dosta ljudi sa kojima sam se do tada družio. Mnogo njih me na neki način osuđivalo i nije razumelo taj moj izbor. Naravno, roditelji tek nisu kapirali o čemu se tu radi i smatrali da sam veoma problematičan i nejasan. Sve su to neke predrasude o ljudima tipa: skejter je čovek parazit koji ništa ne radi za ovo društvo osim što sam sebe zabavlja.
Street Eyes: Kako bi ti opisao situaciju u Srbiji po pitanju skejta i skejtera i da li smo u korak sa svetom, ima li potencijala ili smo daleko iza?
Ovo je baš osetljivo i teško pitanje za većinu skejtera, pretpostavljam. Ne želim da odgovorim uobičajeno pa da to zvuči kao kliše, u suštini gledam da ja budem maksimalan, i orjentisana sam na ljude sa kojima vozim i koje volim da gledam kako voze. Jako mi je drago što se okupila sada baš lepa ekipa, plus nova generacija skejtera u Novom Sadu, generacija posle moje. Baš volim klince da vidim da vole skejte i trudim se da im pomognem da nauče neke veštine i napreduju, isto kao što su i meni neki stariji skejteri pomagali. Ljubav za sve njih i stare i mlade.
Street Eyes: Koje je tvoje omiljeno mesto za vožnju skejta?
Srpsko narodno pozorište ima posebno mesto u mom srcu pretpostavljam kao i svakom skejteru Novog Sada.
Street Eyes: Šta je tvoj omiljeni trik Miloše?
Omiljeni trik mi se menja vremenom, zavisi kako se osećam… hahaha… Trenutno je, možda frontside rock and roll
Street Eyes: Da li bi nam ispričao gde ili sa kim ti je bila baš velika čast da voziš skejt?
Imao sam priliku na Samitu Nesvrstanih u Beogradu ds vozim sa legendarnim Soy Pandayom(osnivač Magenta skateboardsa) i Glenn Foxom koji takođe vozi za taj brend. Na Vladimir festivalu u Puli je bilo dosta skejtera sa svih strana sveta npr. Gosha Konyshev iz Rusije, poznati skejt snimatelj Jim Craven iz Britanije i mnogi drugi. Osvojio sam i neke medalje na Winner of Belgrade kad sam bio mlađi jednom drugo jednom treće mesto u mlađoj kategoriji. Mada već dugo me ne zanimaju takmičenja mislim da nisu za mene, nešto drugo tražim od skejta.
Street Eyes: Da li misliš da mediji u Srbiji skoro da uopšte ne daju pažnju skejtbordu i uopšte se ne trude da mladima predstave ovaj sport iako je odnedavno postao i olimpijski, i šta misliš kako bi se to moglo promeniti?
Postoji verovatno način, ali nisam siguran da me zanimaju, mislim da skejt ne mora da zavisi od podrške medija, pa ni grada u toj meri o kojoj pričamo, skejteri mogu sami sebi da naprave ono što žele bez pomoći drugih, ili ako baš treba da traže dozvolu od grada za neku površinu koja je javna, ali u drugim slučajevima baš i ne.
Street Eyes: Skejt je ipak ekstremni sport i povrede su uobičajena stvar, kaži nam kako si ti prošao na tom planu?
He, he... pa ljubav mora nekada i da zaboli, trenutno imam napuknut meniskus i oštećenu hrskavicu, iskreno ne znam od čega tačno, verovatno od neke promene pravca u vožnji, pa sam uvrnuo koleno, a izvrtao sam zglobove dosta puta, ali ništa to nije toliko strašno da bi zastao ili odustao od skejta.
Street Eyes: Imaš li još neke hobije, osim skejta, šta još voliš da igraš?
Voleo sam da igram cod Warzone, ali sam prestao, trenutno igram šah najčešće.
Street Eyes: Imaš li neke sponzore ili se sam finansiraš?
Trenutno imam jednog sponzora i to je Error of harmony iz Makedonije.
Street Eyes: Kako i gde sebe vidiš za desetak godina?
Za deset godina se vidim kao čoveka koji... Uh, ne znam, strašno mi je to pitanje sada, možda mi treba još neka godina da se o svemu konačno odlučim, možda ti u nekom narednom viđenju odgovorim, sada još nisam siguran sto posto.
Veliko hvala Gari na intervjuu, imaš uvek podršku od nas i samo guraj napred, uživamo dok te gledamo.
Hvala i vama do sledećeg druženja.
U Novom Sadu, 22.12.2020.
Коментари
Постави коментар